Dobrodošli!!!

Postoje mnogo stariji gradovi od Herceg Novog.
Postoje ljepša i bogatija mjesta.
Postoje gradovi koji su mnogo poželjniji
i za kojima mnogo češće žudimo,
kao za nečim nedostižnim, nečim tajanstvenim i nedokučivim...
Ali, ne postoji grad kojem je lakše pripadati od HERCEG NOVOG !

KULTURNI DOGADJAJI

Ђорђе Правиловић, "Паластура", 1982. г.

Град фестивала

Херцег-Нови је град који „живи" током читаве године, управо захваљујући бројним културним и спортским активностима које се овдје традиционално одвијају.

„ПРАЗНИК МИМОЗЕ" - свакако најзначајнија туристичко-пропагандна манифестација на просторима бивше и ове државе. Организује се од 1969. године. Овај фестивал уобичајено почиње почетком фебруара, а траје до почетка марта мјесеца.

"Празник мимозе" је манифестација у славу цвијета мимозе која у овој општини издашно успијева у вријеме када је остатак Европе покривен снијегом. Утемељена је и опстаје на основама традиције карневалске свјечаности, некада типичних за ове крајеве. Специфичан зачин дају младе Новљанке зване мажоретке и плех музика популарно звана „Градска музика" уз чију музику наступају. У оквиру Фестивала одвија се велики број туристичких, забавних, културних, спортских и других разних програма. Током минулих година, караван „Празника мимозе" је обишао око 60 градова у земљи и иностранству.

„ХЕРЦЕГНОВСКИ ЗИМСКИ САЛОН" - Врло престижна ликовна манифестација, која траје већ 38 година, дуже и од „Празника мимозе". Последњих 36 година увијек се одржава у склопу програма „Празника".

„ХАПС" -ХЕРЦЕГНОВСКЕ АПРИЛСКЕ ПОЗОРИШНЕ СВЕЧАНОСТИ - По почетном концепту у овој манифестацији учествовала су аматерска позоришта из цијеле земље, међутим након 2002. године преовлађују професионална позоришта. Одржава се у другој половини априла.

„СУНЧАНЕ СКАЛЕ" - забавно-музички фестивал, који, поред домаћих,кроз три фестивалске вечери („Принчеве награде", „Вече нових звијезда" и „Пјесма љета") окупља и иностране пјеваче. Одржава се у мјесецу јулу и траје 3 дана.

„МАЛЕ СКАЛЕ" - Фестивал дјечје забавне музике, одржава се у Бијелој почев од 2004. године. Организатор фестивала је НВО „АДУТ".

„ДАНИ МУЗИКЕ" - Послије вишегодишње паузе 2004. године обновљен је овај фестивал класичне музике, овог пута као 21. међународни. Некада је окупљао углавном младе таленте, а данас на њему учествују врло цијењени аутори и извођачи класичне музике из цијелог свијета. Одржава се у мјесецу јулу. Али „ДАНИ МУЗИКЕ" имају и свој други дио у периоду новембар - јануар, па је због тог периода и назван „ЗИМСКИ ДАНИ МУЗИКЕ".

• „ТРГ ОД КЊИГЕ" - Међународни сајам књига који се управо под тим именом почео одржавати у парку испред Института „Др Симо Милошевић", затим се кратко вријеме одржавао под именом „ ОТВОРЕНА КЊИГА" док се последње три године под именом „ТРГ ОД КЊИГЕ" одржава у Старом граду на Тргу Херцега Стефана. Одржава се крајем јула мјесеца.

„ХЕРЦЕГНОВСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ" У Херцег-Новом, граду који је први биоскоп имао 1919. године, у коме је „ЛОВЋЕН ФИЛМ", од 1951 до 1955 године, имао свој најбољи период, граду који је дао познате филмске ствараоце, пионире филма на овим просторима, Антона Лукателија, Стева Лепетића, Александра Секуловића, Сима Чоловића, до данас у Холивуду актуелног и познатог камермана Бојана Базелија, од 1987. године се одржава овај Фестивал домаће кинематографије, а утемељитељ му је, такође Новљанин познати филмски радник Милан Жмукић. Фестивал се одржава у првој декади августа, на јединственој сцени Љетње позорнице „Канли кула" и траје 5 - 7 дана, зависно од броја филмова.

Једриличарски клуб "Југоле Гракалић" из Херцег Новог је организатор регата "Куп мимозе" која се одржава у фебруару мјесецу, "Куп Херцег Нови" која се одржава у августу мјесецу и "Куп ослобођења Херцег-Нови" која се одржава 28. октобра. Меморијални пливачки маратон "Марио-Дидо Марић" се одржава крајем јула мјесеца, а плива се на релацији Њивице - Шквер (Градска лука). Данас је посвећен професору Марију-Диду Марићу који је стари маратон оживио осамдесетих година прошлог вијека. Регата "Montenegro Scippers Cup" традиционална је једриличарска регата која се одржава у класи "крсташа" од 1986. године, у јулу мјесецу. У септембру се одржавају меморијална регата "Меморијал Стева Ковачевића" и меморијална регата "Зоран Радосављевић".

Guitar Art summer fest представља професионалну и стручну манифестацију која сваког љета (средином августу) окупља класичне (и остале) гитаристе свих профила, од ђака основних и средњих школа, преко студената, до њихових професора и еминентних гостију, водећих свјетских гитариста. Размјена знања, праксе и искустава, као и упознавање са домаћим и свјетским токовима у савременој гитаристичкој педагогији и концертној пракси, као неопходна надградња едукативној основи, примарни је циљ овог пројекта. Истовремено, током седам радних дана и кроз разноврсне слободне активности, по први пут код нас остварује се понуда и концепт радног љетовања.

POČECI TURIZMA

U periodu izmedju dva svjetska rata u Herceg Novom je radilo više hotela, medju kojima "Amerika", "Rudnik", "Jadran", "Balkan", "Savina", "Evropa", "Topola", "Erceg Novi", "Srpski hotel", "Beograd"... Godine 1926. svoja vrata gostima otvorio je i hotel "Plaža" vlasništvo porodice Trani na približno istom mjestu na kojem se nalazi i danas. Godine 1906. Tomo M. Katurić je dobio dozvolu za držanje konačišta u Kamenarima, a 1929. godine je u Igalu otvoren hotel "Igalo", vlasništvo porodice Janković. U Zelenici, pored spomenutog hotela "Plaža", radio je i hotel "Boka", vlasništvo Obrena Dundjerovića, kojeg su Njemci digli u vazduh pri povlačenju 1944. godine, i hotel sa istim imenom vlasništvo Blagoja Mićunovića. Turističko društvo "Savina" - Herceg Novi, koje i danas postoji, osnovano je 1922. godine, a današnje Turističko društvo "Igalo" (tada se zvalo "Tamaris") 1927. godine. Još davne 1929. godine hercegnovska opština je proglašena za "morsko kupalište i klimatsko lječilište" jer od davnina se znalo za ljekovita svojstva priobalnog morskog mulja zvanog "igaljsko blato" i mineralne vode "igaljske slatine". Vremenom, razvojem Igala, termin klimatsko lječilište se gubi kao termin za cijelu Opštinu. Već pomenuti hotel "Igalo", sa 16 soba i 40 ležaja, bio je podignut upravo na mjestu gdje se nalazi današnja zgrada Prve faze Instituta i već tada je imao, na primjer, hotelski automobil koji je dočekivao goste u pristaništu ili aerodromu "Gruda". 1930. godine je izvršeno ispitivanje igaljskog blata u laboratorijumu poznatog francuskog ljecilišta Viši ("Vichy"), koje je definitivno potvrdilo njegovu izuzetnu ljekovitost, ali tek nakon Drugog svjetskog rata, zahvaljujuci dr. Svetozaru Živojnoviću realizovani su davno donijeti planovi o osnivanju lječilišta u Igalu, koje je Odlukom vlade Crne Gore od 1.XI 1949. godine konačno i osnovano. Da je turizam u hercegnovskoj Opštini, u tim godinama izmedju dva Svjetska rata, bio na visokom stepenu razvoja svjedoči i podatak iz 1935. godine po kome je te godine 8 hotela i jedno odmaralište radilo tokom cijele godine zbog posjedovanja grijanja u toku zime. Boravišna taksa je uvedena još 1919. godine uz "strogu kontrolu na osnovu važećeg pravilnika za Zetsku banovinu"... Prvi kongres održan u Herceg Novom, koji će nakon toga postati jedan od najznačajnijih centara kongresnog turizma šireg regiona, održan je u maju 1939. godine - bio je to 4. Jugoslovenski kongres borbe protiv tuberkuloze. Intenzivan i organizovan razvoj turizma na ovom području vezuje se za šezdesete godine prošlog vijeka, kada su izgradjeni skoro svi danas postojeći hoteli, tada su to bili veliki i moderni hoteli.Jedino su hotel "PLAŽA", u današnjem izgledu, i II faza Instituta "Dr. Simo Milošević" - Mediteranski zdravstveni centar izgradjeni kasnije, 1980. odnosno 1988. godine. Poslednjih godina došlo je do izgradnje većeg broja manjih privatnih hotela, vila i apartmana. Danas je u našoj Opštini ukupno 19 kategorisanih hotela i 2 pansiona.

DUBINA MORA U BOKI KOTORSKOJ

Najveca dubina kotorskog zaliva iznosi 64 metra, sto je za 19 metara vise od do sada zabiljezene dubine ovog dijela Bokokotorskog zaliva na pomorskim kartama. Otkriveno je i osam vrulja na dnu mora, koje takodje nijesu do sada registrovane.

Ovi podaci predstavljaju dio rezultata istrazivanja, koje su u crnogorskim vodama izvrsili italijanski istrazivaci na brodu "Urania", a koji je tokom oktobra boravio i u Boki.

"Urania", inace, predstavlja najveci italijanski istrazivacki brod, koji je u crnogorskim teritorijalnim vodama boravio zarad okeanografskih, bioloskih, geoloskih i seizmickih istrazivanja.

Na brodu je, osim predstavnika vise Instituta iz Italije, boravio i dr Zoran Kljajic, naucnik savjetnik u kotorskom Institutu za biologiju mora.

U okviru multidisciplinarnog projekta Adriakom star, istrazivanja su se, bar kada je rijec o Boki, vrsila u neposrednoj blizini Jadranskog brodogradilista u Bijeloj, kod tivatskog Arsenala, a potom su obuhvatila i podrucje kotorskog zaliva.

- Tokom pomenutog projekta, uradjena su okeanografska i bioloska istrazivanja, busenje terena, kao i geoloski i seizmicki profili. Upotrijebljena je i sonda za mjerenje koncentracije hlorofila, koja zajedno sa satelitskim snimcima daje jasniju sliku produkcije planktona na ovom podrucju.

Najveca dubina kotorskog zaliva, koja je otkrivena tokom istrazivanja iznosi 64 metra, sto nije do sada zabiljezeno na pomorskim kartama, a nalazi se jugoistocno od Perasta.

Osim toga, otkriven je i sistem od osam vrulja na dnu mora, u kojima vlada potpuna anoksija, odnosno odsustvo kiseonika. Sve pomenuto, zajedno sa tjesnacem Verige, trebalo bi posebno zastititi kao ekolosku zonu, kazao je Kljajic.

On je naglasio da su istrazivanja veoma znacajna, buduci da su posljednja mjerenja obavljena prije 40 godina, te da je u medjuvremenu doslo do promjena na dnu mora, narocito nakon zemljotresa 1979. godine. Promjene su, kako je istakao Kljajic, evidentne i zahvaljujuci ekspanziji gradnje u samom zalivu.

On je objasnio da su istrazivanja na Crnogorskom primorju trajala do 24. oktobra, te da ce biti nastavljena i u naredne dvije godine.

Plan je da se do 2010. godine rezultati istrazivanja sumiraju i zvanicno objave.

FORTIFIKACIONI OBJEKTI

ŠPANJOLA
je tvrdjava čija je gradnja započela za vrijeme turske vladavine u 15. vijeku, ali je svoj današnji izgled dobila po Špancima, koji su je obnovili, kao i neke druge gradske tvrdjave, i nastavili sa njenom gradnjom za vrijeme svoje jednogodišnje vladavine gradom. Prvobitno ime joj je bilo tvrdjava "Gornji grad".
Sadašnji oblik je dobila u vrijeme druge Turske vladavine u 16. vijeku. Nalazi se na sjeverozapadnoj strani grada, na brežuljku Bajer, na visini od oko 17 metara.


KANLI KULA
potiče iz turskog doba (16. vijek), bila je zatvor (otuda njeno ime na turskom jeziku i znaci "krvava kula"), a 1966. godine je rekonstruisana i adaptirana u jednu od najljepših ljetnih pozornica na Jadranu sa nešto preko 1000 mjesta, mada, po potrebi, može da primi i preko 1500 posjetilaca. Na južne zidine ove tvrdjave naslanjaju se tzv. "Magareća vrata", koja su otvorili Austrijanci u 19. vijeku.


SAT KULA
(Sahat kula - Tora) je podignuta 1667. godine po naredbi Sultana Mahmuda. Za vrijeme turske vlasti ovo su bila glavna gradska vrata. U prolazu kroz Sat kulu nalazi se skulptura majke Božije (nazvana "CRNA BOGORODICA", jer je radjena od nagorjelog drveta, i spomen obilježje osnivaču Tvrtku I Kotromaniću, koje je u vidu bareljefa izradio Afran Hozić, iz Sarajeva.
Stari gradski sat na ovoj kuli je tek 1995. godine zamijenjen novim - električnim, kojeg je poklonio Zemun, grad prijatelj Herceg Novog.


KULA Sv.JERONIMA
podignuta 1687. godine u čast Jeronima Kornera, osvajača grada, danas je u jedva prepoznatljivim ostacima. Ova tvrdjava je bila sastavni dio istočnih gradskih zidina, utvrdjenja TARNOVICE (Krača, Karadža). Od ove kule gradske zidine idu prema "PERAŠKIM VRATIMA", nazvanim tako u znak zahvalnosti Peraštanima, koji su 1687. godine pritekli u pomoć savezničkoj vojsci u borbi protiv Turaka, za oslobodjenje grada. Inače, danas, na ovoj kuli je sagradjena zgrada u kojoj su prostorije Gradske muzike.


FORTE MARE
(morska tvrđava) je građena u periodu izmedu 14.-17. vijeka, restaurirana 1833. godine, a od 1952. godine adaptirana je u ljetnji bioskop, kasnije i u diskoteku. Inače, tvrdjava je gradjena na čvrstim stijenama, nad samim Šetalištem, a u zidinama postoje vrata - prolaz od morske obale do vrha tvrdjave. Sa gornje strane tvrdjave nalaze se "MORSKA VRATA" (Porta di mare), sa sačuvanim elementima utvrdjenja iz bosanskog perioda.


CITADELA
je tvrđava koja se nalazila na samom moru i zidinama bila spojena sa donjim gradom. Kula sa zidom gradjena je za vrijeme mletačke vlasti. Tvrdjava je skoro potpuno srušena za vrijeme zemljotresa 1979. godine, i danas, više u moru nego na kopnu, postoje samo ostaci zidina.

SPOMEN BISTE

Bista ALEKSE ŠANTIĆA (1859.-1924.), pjesnika i književnika, koji je Boki i Herceg Novom posvetio neke od svojih najljepših stihova, nalazi se na TRGU HERCEG STEFANA, a rad je akademskog vajara Marjana KOCKOVIĆA iz Dubrovnika.


Bista MARKA CARA (1859.-1953.), književnika koji se rodio, živio i umro u Herceg Novom, nalazi se u ulici sa njegovim imenom (u Starom gradu) i rad je vajara Petra Palavićija.


Bista SIMA MATAVULJA (1852.-1908.), književnika koji je dio svog života proveo u ovom gradu, nalazi se, takodje, u ulici koja nosi njegovo ime (stepenište prema Ljetnjoj pozornici "KANLI KULA"), a rad je poznatog hercegnovskog slikara i vajara Voja STANIĆA.


Bista MARKA MILJANOVA (1833.-1901.), književnika, junaka i vojvode, koji je živio i umro u Herceg Novom, nalazi se u centru grada, u parku bivšeg hotela "Boka" i rad je akademskog vajara Nebojše MITRIĆA iz Beograda.


Bista BRANKA ĆOPIĆA (1924.-1984.), književnika koji je dosta puta, pretežno zimi, boravio u Herceg Novom, nalazi se na početku ulice Partizanski put, rad je vajara Nebojše MITRIĆA iz Beograda.


Bista NIKOLE ĐURKOVIĆA (1908.-1943.), narodnog heroja i prvoborca, nalazi se u parku (koji po bisti nosi njegovo ime), izmedju hercegnovske pošte i Dvorane "PARK" i rad je hercegnovskog vajara Luke TOMANOVIĆA.


Biste VUKA STEFANOVIĆA KARADŽIĆA (1786.-1872.), i VLADIKE NJEGOŠA, nalaze se u kompleksu Manastira Savina i rad su hercegnovskih vajara Srdjana KOVACEVIĆA i Đordja ANGELOVSKOG.


Bista PETRA II PETROVIĆA NJEGOŠA (1821.-1853.), Vladike i Gospodara Crne Gore, nalazi se ispred crkve Svetog Spasa na Toploj, gdje je mladi Rade i učio, a rad je vajara Rista ĐUROVIĆA.


Bista MIHAJLA LALIĆA (1914.-1992.), književnika koji je dosta godina živio u Herceg Novom, nalazi se u IGALU, u parku ispred Mjesne zajednice, rad je vajara Vladana AŠANINA iz Niša.


Bista DESANKE MAKSIMOVIĆ (1899.-1993.), književnice koja je skoro svaku zimu provodila u Igalu, nalazi se u istom parku i djelo je vajara Nikole KOSIĆA iz Herceg-Novog.
(Inače, park u kome se nalaze dvije posljednje biste nosi ime ILIJE ZEKOVIĆA, poznatog entuzijaste i turističkog radnika iz Igala, čijom zaslugom i dugogodišnjim radom je i uredjen pomenuti park i podignute obje biste).


Bista IVA ANDRIĆA (1892. - 1975.), književnika, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, nalazi se ispred kuće (Njegoševa 65) u kojoj je sa svojom suprugom povremeno živio. Djelo je akademskog vajara Nikole Jankovića.


Na dominantnom vidikovcu, na samom početku SAVINSKE DUBRAVE, nalazi se "BEZMETKOVIĆ" - spomenik palim borcima narodnooslobodilačkog rata od 1941.-1945. godine, sa spomen kosturnicom, djelo Luke Tomanovića, vajara iz Herceg Novog.


Spomenik rodoljubima (kod Manastira Savina), strijeljanim za vrijeme Prvog svjetskog rata u Boki Kotorskoj 1914.-1916. godine, piramidalnog je oblika i na njemu su urezani stihovi Petra Petrovića Njegoša:

"Luča će se vazda prizivati
na grobnicu vašu osveštenu"

LOKALNE ATRAKCIJE

STARI GRAD je jedinstvena arhitektonska cjelina, u samom središtu današnjeg gradskog jezgra. Ako krenete sa glavnog gradskog trga - Trga Nikole Djurkovića, Stepeništem Kralja Tvrtka ispod Sahat kule, nakon, ne više od šezdesetak stepenika, pred Vama se otvara Trg Hercega Stefana (češće zvan Belavista), sa crkvom Sv. Mihaila Arhandjela i Spomen česmom, a ulazeći na sam trg proći ćete pored zgrade Gradskog arhiva. Ukoliko produžite pravo pa skrenete desno, ući ćete u ulicu Marka Cara. Na njenom kraju je Trg Mića Pavlovića sa crkvom Sv. Jeronima, crkvom Sv. Leopolda i zgradom Muzičke škole - bivše gradske gimnazije. Ako, pak, sa Trga Belvista krenete desnim stepeništem, tj. ulicom Marka Vojnovića, proći ćete, prvo, pored zgrade Radija Herceg Novi, pa zatim pored galerije "Josip Bepo Benković", i stići do Forte Mare, prelijepe tvrdjave koja kao da izvire iz mora. Ukoliko se vratite natrag, na početak stepeništa i "skrenete" več poslije same Sat kule, lijevo stepeništem uzbrdo, stići ćete do Kanli Kule, danas poznatije kao Ljetnja pozornica - i sve to možete laganim hodom obići za manje od trideset minuta. LAZARET je atraktivna i impozantna gradjevina, koja je u vrijeme kada je izgradjena (18. vijek) predstavljala glavnu zdravstvenu i sanitetsku ustanovu za Boku Kotorsku. Nalazi se u Meljinama, a datira iz 1732. godine. Gradili su je Mlečani u klesanom kamenu, koji su kaludjeri pripremali za gradnju velike manastirske crkve na Savini. U dvorištu ove gradjevine nalazi se kapela Sv. Roka, gradjena 1730. godine, u vrijeme izgradnje samog Lazareta. Crkva je rekonstruisana 1892. godine. U središtu ovih gradjevina ogradjenih zidom sa dvoje vrata i tri atrijuma sa nekoliko manjih zgrada, nalazi se fontana. Ispred zgrade se nalaze dva pristaništa, jedno veće sa lukobranom i jedno manje. PARK BIVŠEG HOTELA "BOKA" nekada je bio pravi botanički vrt, lociran u samom Centru grada. Formiranje parka otpočelo je kada i gradnja hotela, 1908. godine, pravi oblik i sadržinu dobija za vrijeme Prvog svjetskog rata, posebno 30-tih godina prošlog vijeka. U parku se nalazi preko 80 vrsta biljaka, koje su bokeljski pomorci donosili iz raznih krajeva svijeta. Do 1979. godine u parku se nalazio i ribnjak, koji je tada srušen zbog posljedica koje je imao hotel "Boka" od zemljotresa , ali je 2000. godine, zajedničkom akcijom Turisticko-informativnog centra i Opštine Herceg Novi, ribnjak, koji je bio skoro identičan prvobitnom projektu inženjera Momčila Tapavice, ponovo izgradjen na istom mjestu, po projektu Novljanina Bora Dabovića. PLAVA ŠPILJA je jedna od najatraktivnijih u nizu pećina koje se nalaze na poluostrvu Luštica, smještena izmedju uvale Zlatna luka i Rta Mokra gora. Udaljena je od Herceg Novog 5,7 nm. Ima dva otvora pod uglom od 45 stepeni, visina od nivoa mora do vrha tavanice je 9 m, a dubina 3 - 4 m. Svoj naziv je dobila po neobično plavoj boji koja nastaje tokom vedrih dana, refleksijom sunčevih zraka koji se odbijaju od njenu površinu. Posjeta ovoj pećini obavezan je dio programa izletničkih tura kroz Bokokotorski zaliv, a u nju se može ući običnom barkom ili manjim brodićima.

OSTRVO MAMULA na pomorskim kartama je poznato pod nazivom Lastavica, dok je svoje opšteprihvaćeno ime Mamula dobilo po austrijskom generalu Lazaru Mamuli, koji ga je utvrdio sredinom 19. vijeka. Mamula je nenaseljeno ostrvo na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, udaljeno od Herceg Novog 3,4 nm. Kružnog je oblika, prečnika 200 m, obraslo niskom vegetacijom, sa plažom i pristaništem na sjevernoj strani. U vrijeme oba svjetska rata na ovom ostrvu je bio zatvor i kao znak sjećanja na taj period postavljena je spomen ploča. Za oživljavanje i turisticku valorizaciju ovog izuzetno atraktivnog ostrva napravljeno je nekoliko projekata, ali nijedan nije do sada realizovan. Mamula je i dalje napušteno ostrvo, ali i omiljeno ljetno izletište. PARK SAVINSKA DUBRAVA Od bivšeg motela "Dubrava" (danas zgrada direkcije HTP "Boka" AD) prema istočnoj strani grada, prema Meljinama, vodi put u Savinsku dubravu. Cijelom Dubravom, kroz čemprese, borove, kestenove, grabove i hrastove, uz nekoliko prelijepih vidikovaca, krivudaju staze bogom dane za rekreaciju. Asfaltni put kod ulaza u Manastir Savina trasiran je tako da se jedan stoljetni hrast medunac našao usred asfalta - na sredini kolovoza i dan danas odolijeva automobilima. "NEBESKO OGNJIŠTE" je vrlo neobična stara porodična kuca, pretvorena u izložbeni prostor, vajarski atelje, prepuna eksponata autora Koste Kilibarde. Ovaj izvorni umjetnik, zajedno sa prirodom, njeno drvo preobražava u najrazličitije oblike i sadržaje dajući im pritom jedan novi život i trajanje. Ova svojevrsna "galerija" nalazi se na brdašcetu Lalovina, u Zelenici. (Telefon za informacije: +382 88 678 345). HOTEL "PLAŽA ZELENIKA" je prvi hotel u Crnoj Gori, hotel koji je doživio svoj veliki jubilej, 100 godina postojanja. Naime 1902. godine dr. Antal Magyar, plemić porijeklom iz Budimpešte, sagradio je hotel na samoj obali mora, na plaži okruženoj borovima i zelenilom, pa je po tome i dobio svoje prvobitno ime "Pansion na zelenoj plaži". U ovom hotelu prvi gosti su bili stranci, pa je to ujedno bio i zacetak inostranog turizma. Zahvaljujući potomcima osnivača hotela, prije svega unuku osnivača Ćabi Madjaru, istorijatu i znacaju ovog hotela posvećeno je mnogo novinarskih reportaža, tv emisija, publikacija, a najznačajnija je, svakako, knjiga Hotel "Plaža Zelenika" Ćabe Madjara, kao i knjiga "Zelenika.....kolijevka turizma" njegovog brata dr. Zoltana Magyara. Od 1948. godine, kada je hotel nacionalizovan, promjenio je nekoliko vlasnika. Ono što predstavlja svojevrstan kuriozitet je da je to jedini sačuvan hotelski objekat iz tog, a takodje i iz kasnijeg perioda izmedju dva svjetska rata. GRADSKA STEPENIŠTA - ULICE Herceg Novi je primorski grad, jedan od onih u kojima su ulice, vrlo često, ustvari stepeništa i naš grad je grad skalina, kao i mnogi drugi na Jadranskoj obali. Kod Novog je još specifično i to da su neke od tih "ulica" dosta dugačka stepeništa pa su, samim tim, vrlo naporna turistima i gostima grada. Ulice koje su, u isto vrijeme i stepeništa, nose slijedeca imena: DANICE TOMAŠEVIĆ, RISANSKA, JOVA DABOVIĆA, 28. OKTOBRA, DAŠA PAVIČIĆA, LUKE MATKOVIĆA, MARKA CARA, SIMA MATAVULJA, MARKA VOJNOVIĆA. MOJDEŠKI MLINOVI Selo Mojdež je nekada bilo poznato po seoskim mlinovima. Do Drugog svjetskog rata, u slivu potoka sa izvora Lovac, radila su 22 mlina, a kasnije, negdje do šezdesetih godina prošlog vijeka preostalo ih je samo 5 aktivnih. Danas postoji samo jedan ispravan mlin, koji nije u funkciji - "mlin Vujovića", a nedavno je obnovljen i mlin Filipa Šabovića. Na terenu se još mogu naći ruševni mlinovi sa ostacima konstrukcije starih mlinova. GRADSKA LUKA - MULO Lukobran gradskog mula se započeo graditi u periodu izmedju 1865.-1877. godine, a završni radovi na izgradnji lukobrana sa svjetionikom obavljeni su u periodu 1950.-1960. godine. Posljednjih dvadesetak godina bilo je zapušteno i u vrlo lošem stanju. 2005. godine je obnovljeno i sigurno predstavlja atrakciju za mnogobrojne turiste, posebno u večernjim satima.